Možda najčešći predmeti u praksi jesu upravo predmeti radi naknade štete i ostvarivanja odštetnih zahteva u različitim postupcima. Polazeći od osnovnog principa da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi, u slučaju svakog umanjenja postojeće imovine ili sprečavanja njenog uvećanja, titular prava ima pravo da se štetniku ili odgovornom licu obrati sa zahtevom za naknadu štete. Pored imovinske štete, prikraćivanjem nekih nematerijalnih dobara kao što su čast, ugled i sl. može biti prouzrokovana i nematerijalna šteta čija naknada takođe može da se traži od štetnika ili odgovornog lica. Premda je reč o svakodnevnoj pojavi, šteta je izvor obligacija prilično detaljno regulisan. Osnovni uslovi za ostvarivanje obeštećenja podrazumevaju da je šteta nastupila, da je ona rezultat delovanja određenog uzroka, da postoji uzročna veza između štetnikove radnje i posledice, te da postoji krivica odnosno odgoornost za prouzrokovanu štetu. Izuzetno odgovornost za naknadu štete može postojati i bez obzira na krivicu i tada je reč o objektivnoj odgovornosti. Tako npr. imalac opasne stvari odgovara za štetu od opasne stvari bez obzira da li je kriv za nastupelu štetu. Tada je dovoljno da je šteta potekla od takve stvari, ili kada je reč o opasnoj delatnosti, da je šteta potekla od takve delatnosti. Naknada se ostvaruje naturalnom restitucijom, odnosno uspostavljanjem pređašnjeg stanja imovine, ili kroz novčanu nadoknadu. Kada je reč o naknadi nematerijalne štete, ona se može vršiti u novcu kada je to usled intenziteta i značaja oštećenog dobra opravdano. Naknada se može ostvarivati i mirnim putem, ali i u sudskom postupku, a kada je reč o naknadi prema osiguravajućim društvima, najpre putem odštetnog zahteva upućenog osiguravajućem društvu.