Radno pravo je oblast prava koja se razvila kao rezultat borbe radnika za boljim uslovima rada, ograničenim radnim vremenom, adekvatnom naknadom za rad, socijalnom zaštitom i dr. Vremenom, društveni odnosi u vezi sa radom su se usložnjavali, pa je tako i radnoprvna regulativa bivala kompleksnija. Pravo na rad kao jedno od ustavom zagarantovanim pravom realizuje se putem zasnivanja radnog odnosa i obavljanjem drugih oblika rada bez zasnivanja radnog odnosa. Sva prava u vezi sa radom mogu se sistematizovati u tri celine, prava u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa, prava u vezi sa trajanjem i prestankom radnog odnosa. U praksi često  dolazi do različitih povreda prava zaposlenih po osnovu rada usled zaključenja nezakonitih ugovora o radu i aneksa ugovora o radu; usled neisplate ili pogrešnog obračuna zarade i drugih primanja; usled nezakonitog otkaza ugovora o radu, diskriminacije na radu, mobinga i sl. Zaposleni koji obavljaju faktički rad kod poslodavca u smislu obavljanja radnih zadataka na radnom mestu bez zaključenog ugovora o radu ili drugog ugovora na osnovu koga se ostvaruje pravo na rad, takođe uživaju zakonsku zaštituzaštitu. Nekad se prava po osnovu rada mogu ostvarivati u postupku pred samim poslodavcem, ali kada je to neizbežno, ova prava se mogu štiti i u sudskom postupku koji je regulisan kao hitan. U zavisnosti od prirode povređenog prava, u sudskom postupku može se zahtevati isplata različitih novčanih potraživanja iz radnog odnosa, poništaj nezakonitog akta, vraćanje na rad, utvrđenje radnog odnosa i sl.